Kod nas raste na planinama istočne Srbije kao samonikla biljka. U sličnim uslovima se gaji i na manjim plantažama. Gaji se radi korena, uglavnom u Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj, a ređe i kod nas. Za gajenje zahteva rastresito, humusno zemljište sa dosta vlage, dobro ocedno. Voli blago zasenjena mesta, najbolje uspeva na šumskim proplancima i pašnjacima, na nadmorskoj visini većoj od 1500 m.


Lincura se sakuplja sa prirodnih staništa, ali s obzirom na njen značaj i sve češću ugroženost zbog neracionalnog sakupljanja nameće se potreba za njenim gajenjem. Pošto je u prirodi ima sve manje, stavljena je pod zakonsku zaštitu. U fazi mirovanja podnosi mraz do – 30ºC, kada počinju da izmrzavaju vršni pupoljci. Osetljiva je na kisela i zabarena zemljišta. Za gajenje se bira srednje rastresito, plodno, slabo zasenjeno zemljište sa dosta vlage i bogato krečnjakom.


Praktičnija proizvodnja je iz rasada, jer kod direktne setve u prve dve godine izuzetno sporo raste. Ako se gaji direktnom setvom, ona se obavlja u jesen (septembar) ili u proleće ( mart ). Seje se u kućice 60x60 cm i sa 10-15 semenki po kućici. Rasad se proizvodi u hladnim lejama sa mogućnošću zasenjivanja ili ispod drveća. Plantaže se podižu krajem marta, na predhodno dobro pripremljenom zemljištu. Rasađuje se na razmak 50x50 ili 60x60 cm, u jamice tako da lisna rozeta bude na površini tla. Nepravilan položaj loše utiče na razvoj glavnog korena. Gajenje na plantaži traje od 5-6 godina.



Nega useva se sastoji od kultiviranja, okopavanja sa plevljenjem, prihranjivanja, zaštite i po potrebi navodnjavanja. Zbog osetljivosti korena na oštećenja i na sabijanje zemljišta biljke se pažljivo neguju. Đubrenje se obavlja kod podizanja plantaže zgorelim stajnjakom ( 50-60 t/ha ). Zaštita useva od biljnih bolesti i štetočina vrši se samo kod agresivijeg napada.




Za berbu korena lincure najpogodnija je peta i sledeća godina. Tada je koren dugačak do 40 cm i težak iznad 400g. Skupljaju se samo stariji korenovi od biljaka koje su već cvetale. Korenovi se vade pažljivo, a pupoljci iz rizoma vraćaju u zemlju. Koren biljaka starih 10 godina težak je i do 5kg, sa starošću biljaka povećava se veličina korena a samim tim i prinos. Prinos je različit , zavisi od uslova gajenja. Obično se kreće od 3000 – 5000 kg/ha. Korenje se opere pod mlazom vode da bi se odstranila nečistoća, iseče po dužini pola santimetara, a potom suši u što kraćem vremenu i u tankom sloju, na temperaturi od 45-60ºS.


Osušena droga je žute boje, karakterističnog mirisa, ukusa najpre slatkog a zatim gorkog. U novije vreme se traži sasvim bleda droga, koja se dobija sušenjem na 80ºS, odmah nakon iskopavanja. Odnos pri sušenju je 5:1. Koren je zanimljiv jer sadrži heterozide gorkog ukusa, koji su njeni glavni lekoviti sastojci. Neki među njima smatraju se najgorčijim supstancama. Gorčinom svojih heterozida lincura stimuliše pokretljivost želuca. Narodna medicina lincuru preporučuje i za stomačne probleme, probleme sa cirkulacijom itd. Lincura je pre kininove kore bila jedini lek za lečenje malarije.




Olivera Gavrilović dipl.ing.